Teodor Finč je opčinjen smrću i stalno smišlja kako bi sve mogao da se ubije. Ali svaki put nešto ga u tome spreči. Violeta Marki živi odbrojavajući dane do mature, kada će pobeći što dalje od svog malenog grada u Indijani i što dalje od tuge za sestrom koju je izgubila. Kada se Finč i Violeta oboje nađu na ogradi školskog zvonika, nije baš najjasnije ko je koga tu sprečio da ne skoči. A kada dobiju zajednički školski zadatak da otkriju „prirodne lepote“ svoje države, i Finč i Violeta će otkriti nešto važno. Finč ‒ da samo uz Violetu može biti svoj, uvrnut, duhovit momak koji život zaista živi i koji zapravo uopšte nije dežurni školski čudak. Violeta ‒ da samo kraj Finča može da zaboravi na odbrojavanje dana, jer bolje je proživeti ih i doživeti kad su već tu pred njom. Međutim, kako Violetin svet počinje da raste i da se širi, tako Teodorov počinje neumitno da se smanjuje i sužava... dok jedna devojka uči da živi od momka koji namerava da umre.