Umetnost kao tautologija Davora Džalta predstavlja analizu fenomena samoreferencijalnosti u umetnosti dvadesetog veka, sa posebnim osvrtom na genezu pojma umetnika-autora, te ulogu umetnika (kao autora) u okviru pojedinih post/modernih umetničkih praksi. Fenomen samoreferencijalnosti i moguće načine shvatanja uloge i smisla umetnika za sam status umetnosti i umetničkih dela kao tautoloških propozicija, autor istražuje na primerima konceptualne umetnosti Džozefa Kosjuta i grupe Art & Language (Umetnost i jezik), minimalne umetnosti Donalda Džada, Roberta Morisa, Karla Andrea, Franka Stele, apstraktnog ekspresionizma Ad Rainharda, te umetnosti performansa (Gilbert & George, Jozef Bojs, Kit Arnat).
"Rad predstavlja fundamentalni doprinos razumevanju fenomena samoreferencijalnosti u umetnosti dvadesetog veka, kao i recepciji i adaptaciji analitičke filozofije u konceptualnoj umetničkoj praksi."
dr Petar Bojanić
Dimenzije: 24 x 16
Povez: Tvrdi povez s omotnicom
Pismo: latinica
Kolačiće koristimo kako bi ova Internet strana radila pravilno, kako bismo mogli da dalje unapređujemo korisničko iskustvo, kao i u cilju praćenja statistike. Više informacija o kolačićima koje koristimo možete dobiti klikom na dugme "Prikaži detalje". klikom na dugme "Slažem se" ili nastavkom korišćenja naših internet stranica smatramo da se slažete sa upotrebom kolačića.
