U romanu AP izlazi na površinu dosad latentan, ili tačnije žestoko suzbijan romantizam Radeta Kuzmanovića. Za poznavaoce ovog pisca izlišno je napominjati da ovde ne može biti posredi romantizam u kolokvijalnom značenju te reči (prema kojem se gaji opravdan prezir), pa ni u njenom književnoistorijskom značenju, već jedan estetsko-moralno-emocionalno-intelektualni stav koji dolazi POSLE iskustva i njemu UPRKOS, i koji je tanan poput praha na krilima moljca.