Uobičajene teme dečje književnosti su dečji razvoj, sazrevanje, sukob dece sa odraslima, prilagođavanje dece njihovoj okolini i osamostaljivanje, istraživanje novog, obazrivo posredovanje znanja o smrti i seksualnosti. Pada u oči da mnogi pisci pri tome upotrebljavaju motiv Arkadije. Od početaka dečje književnosti se činilo logičnim da se obrađivanje izabrane problematike prebaci u neki idilični, celovit svet, kako bi se lakše pronašlo srećno rešenje primereno deci.
Arkadijski motiv je prelaman na razne načine, zavisno od piščevog talenta, njegovog cilja i pogleda na svet. Često je bio izrazito hrišćanski obojen i onda bez izuzetka povezan sa predstavom o raju, najčešće uz upotrebu pojma hortusconclusus, zatvorenog, zabranjenog vrta. U isto vreme sa začecima književnosti za decu pada i širenje rusoovske predstave o “rajskoj prirodi”, sa kojom deca još uvek čine jedinstvo u koje odrasli nemaju pristupa. Ovim dvema predstavama u najnovije doba se pridružuje i ekološka vizija prirode koju ugrožavaju ljudi i čija je suprotnost moderni velegrad. Osnovna teza ovog rada je da arkadijski motiv u prozi za decu ne može opstati u svom klasičnom obliku, jer se sukobljava sa narativnim zahtevima tekstova namenjenih deci.

Broj strana: 186
Povez: Broš