Prior manastira Svetog Jakova, čovek blag i prostodušan, malo učen, održao je posmrtnu besedu. Govorio je od srca, nežno: voleo je Tomaza i prepustio se učeničkom zanosu:

"Pripadao je rodu najplemenitijih, od kada su ljudi nastanili zemlju. Bog udahne dušu u takve umove da bi pokazao mrvicu Svoje sile i Svog intelekta i podari tako velike vrline, ako je sreće, svakih trista godina".

Đandom Eniko Kampanela, sin obućara Đeronima i žene mu Katarinele, rođen je 1568. godine u Kalabriji. Bistro i krepko dete je, poput svojih vršnjaka, sticalo osnovne pojmove o prirodi i društvu u seoskim poslovima i dečačkim nestašlucima, bilo je očarano drevnom narodnom magijom i travarstvom (čime su se prvenstveno bavile žene, jedna od njih iscelila ga je od smrtonosne boljke). No on se od svojih drugara i razlikovao. Lišen mogućnosti da pohađa nastavu, a gonjen neodoljivom potrebom da saznaje, provodio je dane šćućuren pod prozorom seoske škole, krišom slušajući učitelja i pišući po tablici koju je, kao i pisaljku, sam napravio. Jednog dana ga je tako zatekao seoski sveštenik i, zadivljen njegovim sposobnostima pamćenja i razumevanja, nagovorio roditelje da ga pošalju u manastir: dečak postaje dominikanac, odabravši ime Tomazo.

Format: A5, Broj strana: 161