Savremenost je nepodnošljiva i zato što postoji na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom, gde žive najlepše žene, a natalitet opada, gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju, gde vozovi kasne, gde svi igraju fudbal a pobeđuju u vaterpolu i odbojci. Gde se svi žure na posao a niko ne stiže na vreme. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajna, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikada ne završavaju. Gde sudski postupci traju duže od života... Ali sve što je u toj stvarnosti teško, u romanu je neodoljivo. Nekada je kiša lila u romanima Sartra, Beketa i Rob-Grijea, padala je i Makondu. Ima je u našim romanima Daj nam danas, Unustrašnja strana vetra, Kiša i hartija. Nikada nije reč o kiši, o nečemu drugom je reč.

Format: 145x205
br. str.: 221
povez: broš
Pismo: latinica