Komšije u nekadašnjem značenju pripadaju vremenu koje je uveliko prohujalo. Jesu li ostali u sećanju ili nestali u zaboravu?
Ovo pitanje i dolazi zbog saznanja da su komšije bile važan deo života u zajednici koja više ne postoji. I sve što je postojalo, toga više nema. Porodica je bila uporište komšijske uzajamnosti, bliskosti i solidarnosti. Bilo je to vreme kad se kućna vrata nisu zaključavala, a komšije su doživljavane kao „rod rođeni“. Njihovo nacionalno i versko pripadništvo bilo je bez ikakvog značaja. A njihovi gotovo ustaljeni susreti bili su alternativa dosadnom i obezličenom svakodnevlju.

U tim spontanim susretima bilo je smehovite vedrine, ali i druželjubivog nespokoja kad je život nametao svoje nepoželjno lice koje je valjalo razumeti i nadmudriti. Tu se nisu odvajale svoje i tuđe brige jer je empatija bila prirodno stanje, a altruizam je podrazumevao aktivnu odgovornost, brigu za druge na delu. Ti susreti nisu proticali kao vreme koje se uzaludno traći jer su ga druželjubivi poklonici pretvarali u trenutke zadovoljstva i osmišljavanja zajedničkih želja.

Daleko od toga da je to bila rutinska i isprazna navika danguba i vremeubica. Štaviše, bila je to forma slobodnog i spontanog izbora u kojem se branio ne samo životni stil i način postojanja nego i individualni i zajednički identitet.

AUTORI:
Lj. ARSIĆ
D. ATANACKOVIĆ
M. BAZDULJ
G. BOŽOVIĆ
D. DEDOVIĆ
L. DIMKOVSKA
M. DURUTOVIĆ
Z. FERIĆ
R. GRLIĆ
D. JANČAR
dr N. KARAJLIĆ
N. MALOVIĆ
J. MARKOVIĆ
S. MEHMEDINOVIĆ
M. PANTIĆ
P. POPOVIĆ
G. SAMARDŽIĆ
T. STUPAR TRIFUNOVIĆ
R. ŠERBEDŽIJA
S. V. TEŠIN
A. TOMIĆ
D. UZUNOVIĆ
D. VELIKIĆ

Format: 145x20 mm
Broj strana: 264
Pismo: ćirilica
Povez: Mek