|
|
7.56
EUR
ili
10.21
US$
ili
756.00
din
|
|
|
|
Valutni kurs dinara jeste uvek bio i sada je i budućnosti će biti vrlo značajna tema. Rad dr Dejana Jovovića zahvata čitav niz pitanja uzroka i posledica precenjenog dinara do čega je došlo od početka 2001. pa zaključno sa septembrom 2008. godine, kada je po obračunu stručnih službi Narodne banke Srbije realna vrednost dinara, u odnosu na korpu dve najvažnije valute – evra i dolara, bila čak za 110% na višem nivou nego krajem 2000. godine. U radu se ističe da je to posledica, u dugom roku, neodrživog deviznog priliva po osnovu novih neto zaduživanja u inostranstvu neto tekućih transfera (pre svega doznaka naših građana koji žive u inostranstvu), tzv. stranih direktnih investicija i stranih donacija. Neki zvaničnici, a posebno prethodni guverneri NBS su isticali da se uspostavljeni valutni kurs može održati čak i na dugi rok, što su, izgleda, neki privrednici, pritisnuti teškom besparicom, poverovali, pa su se sve intenzivnije zaduživali u inostranstvu, što se vidi iz brojnih podataka datih u radu D. Jovovića. Svetska ekonomska kriza je samo brže nego što se neminovno desilo, pokazala pogubne posledice nepodnošljive lakoće zaduživanja u inostranstvu, kako privrede tako i države. Naime, kada je od septembra 2008. g. vrednost stranih valuta, izražena u dinarima, znatno povećala, svi privredni subjekti koji su se zadužili u stranoj valuti ili u dinarima uz deviznu klauzulu su se našli u dramatičnoj situaciji. To pogotovo važi za one koji su ta sredstva potrošili u kupovinu strane opreme čije korišćenje podrazumeva pre svega uvoz sirovina i reprodukcionih materijala, a čija se proizvodnja realizuje većim delom ili potpuno na domaćem tržištu.
Imajući u vidu visoku verovatnoću da je uspešno završen kreditni aranžman se MMF i priliv deviza po tom osnovu, moguću prodaju akcija Telekoma i dobijanje kredita od drugih međunarodnih finansijskih institucija, Rusije i Kine, zvaničnici, ali i neke domaće institucije i neki domaći ekonomisti ponovo šire iluziju, da će se, i pored vrlo visoke inflacije, postojeći valutni kurs dinara moći duže održati. Iako se autor D. Jovović u ovom radu u vezi sa tim nije potpuno ogradio, iz celokupnog teksta se može zaključiti da bi se privredne organizacije koje bi poverovale u te tvrdnje i koje ne bi dodatne kredite iz inostranstva, a i one dobijene od domaćih banaka (uz deviznu klauzulu), usmerile u izvozno-orijentisanu proizvodnju i izvozno-orijentisane usluge, mogle naći u još većim, ogromnim problemima.
Zbog svega navedenog, za sve privredne subjekte, pogotovu one koji su već visoko zaduženi u inostranstvu ili koji bi to mogli brzo postati – korist od ovog rada će biti neosporna. Složena materija i brojna pitanja obrađena u ovom radu, napisana su pregledno sa jasnim stilom, pa će on nesumnjivo bio od koristi i većoj grupi bankara, privrednika, državnim organima, akademskim krugovima i svima onima koji žele da se bliže upoznaju sa politikom valutnog kursa.
prof. dr Mlađen Kovačević
Redovni član Akademije ekonomskih nauka
Obim 168 strana
Format A5
|
