Domaća knjižara - knjige domaćih i stranih autora http://www.domacaknjizara.com 2013-05-21 13:16:37.58 Oaza Shop http://www.domacaknjizara.com/user/poezija/spomenik-kiseoniku-grupa-autora/33_1133_64566_1_0_0/item.jsp Punih pet stoleća, još od časa kad je upisan u geografsku kartu poznatog sveta, Brazil postoji i kao književna činjenica, a njegov prodor u književnost odigravao se istovremeno sa primicanjem Kabralovih lađa tom novom i Evropi do tada nedostupnom kopnu. U izveštaju Pera Vaza de Kaminja, izaslanika portugalskog kralja Don Manuela, koji je kao član posade prisustvovao otkriću novog sveta krajem aprila 1500. godine, zabeležen je na dramatičan i vizuelno sugestivan način ovaj veliki i značajan istorijski događaj. Tako je Brazil najpre bio samo književna tema putnika i putopisaca, predmet opisivanja viđen i posmatran spolja, očima stranaca, da bi postepeno, kako je vreme odmicalo, a Brazil napredovao na putu vlastitog samoodređenja, od objekta književne obrade postao tvorac vlastite literature. Pesnici uvršteni izbor, iako različitih generacija, obrazovanja i poetičkih opredeljenja, podjednako su značajni po vrednosti svojih dela kojima su prokrčili puteve i staze kojima se kretala i još uvek kreće savremena brazilska poezija. Dostupni sada i našem čitalištu, oni čine deset stubova nevidljivog mosta iznad okeana, preko kojeg nam stižu zvukovi, mirisi i boje jednog dalekog podneblja, svedočeći o tome da je poezija neophodna svetu baš kao i kiseonik amazonskih šuma. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/poezija/rani-odlazak-silvija-plat/33_1133_64565_1_0_0/item.jsp „Direktni govor pravog ja ređi je stil. Većina nas nikad nije nešto više od gužve kontradiktornih i komplementarnih ja. Naše pravo ja, ukoliko je naša vera u to da ga posedujemo opravdana najčešće je nemo... kao da je nemost sveopšta odlika pravog ja. Kad istinsko biće ili pravo ja pronađe jezik i pođe mu za rukom da progovori, to je sigurno zaslepljujući događaj.“ Ted Hjuz o poeziji Silvije Plat Halucinantna, violentna, puna „buke i besa“, poezija Silvije Plat je po A. Alvaresu rezultat svesno odabranog puta u smrt, po Mardžori Perlof ona je upravo sublimacija borbe za lično preživljavanje. Različite interpretacije njene poezije, mahom izazvane trenutnim književno-teorijskim modnim trendovima (Elijade i inicijacija; ispovedna struja; feministička kritika) omogućile su niz različitih čitanja, približavajući se ili udaljavajući od „konačnog čitanja“ onoliko koliko su sami interpretatori posedovali imaginativnu moć i originalnost mišljenja. Pre svog spektakularnog „ranog odlaska“ Silvija Plat nije bila nepoznata pesnikinja, ali ne i neko na koga će pasti opklada za pesnika veka. Jedna zbirka poezije, Kolos, i autobiografski roman Stakleno zvono, objavljen pred samu smrt pod pseudonimom Viktorija Luka, nisu bili dovoljni da joj obezbede književni rejting koji je u tom trenutku već uživao njen muž, engleski pesnik Ted Hjuz. Njen uspon počinje posle njene smrti i predstavlja neku vrstu literarnog uskrsnuća ne tako čestog u istoriji književnosti. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/poezija/uzivam-u-snu-u-kamenu-vise-mikelanelo-buonaroti/33_1133_64564_1_0_0/item.jsp Mikelanđelo Buonaroti, istinski renesansni gorostas, za svoga života pisao je poeziju, ali se ona, po njegovoj volji, nije našla na okupu među koricama.Ovu knjigu njegove poezije priredila je i prevela Milana Piletić, a izdanje je dvojezično.Zastupljeni su soneti, madrigali, kancone, fragmenti od kojih su neki nalik na kakav haiku ili tanku, burleske i groteske sa obaveznom gorkom primesom. Mikelanđelova poezija nije u službi ekspliciranja njegove slikarske, vajarske i arhitektonske umetnosti, iako boje, oblici, strukture i konstrukcije u njoj postoje, kao što su očigledni i uticaji poezije Dantea i Petrarke.Mikelanđelova poezija se redovno pominje u istorijama književnosti, ali se po pravilu marginalizuje u odnosu na njegova dela iz drugih umetnosti, ili se suviše stavlja u njihovu službu, ali u poslednje vreme se ta gledišta menjaju, o čemu svedoče ne samo radovi, nego i kritička, ili barem filološki iscrpno sačinjena izdanja koja se pojavljuju u Italiji, ali i ne samo tamo. Zanimljivo je da je njegovom poezijom bio inspirisan Miloš Crnjanski ,koji je to potvrdio i Knjigom o Mikelanđelu.Prvi sakupljač Mikelanđelove poezije bio je Mikelanđelov imenjak i potomak, koji je, za razliku od svog slavnog pretka, uzeo na sebe tu slobodu da menja, prepravlja, ubacuje po vlastitom nahođenju. Takav postupak je navodio na traganje za autentičnim rukopisima, koji su često nalaženi na poleđini Mikelanđelovih pisama i skica.Pri sastavljanju ove antologije, priređivač i prevodilac se trudio da komentare uz pesme svede na minimum kako bi ostao veran pesniku i poeziji, a da bi i čitalac istovremeno mogao nesputano što više sam da rasuđuje i doživljava.Svaku pesničku deceniju dugovečnog Mikelanđela zastupa najmanje jedna pesma. Prevodilac je nastojao da one budu raznolike, a da ipak istakne ono što ga je najviše zaokupljalo - mnogoslojna, gorda, smerna i vatrena ljubav prema Stvoritelju, stvorenjima i stvorenom, ali i stvaranju samom i stvaraocima.Poznata je činjenica da je umetniku bio najbliži kamen koji je, pored svoje materijalne pojavnosti, i višestruki simbol u koji su utkana sva čudesa koja je u njemu video, možda i kao ejdetske slike, i to je jedan od razloga zbog kojih je ova mala antologija dobila ime po jednom njegovom stihu Uživam u snu, u kamenu više. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/poezija/volele-su-me-dve-sestre-skupa-milan-milisic/33_1133_64563_1_0_0/item.jsp Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/poezija/na-poziv-rase-od-sabe-leopold-sedar-sengor/33_1133_64562_1_0_0/item.jsp U knjizi Na poziv rase od Sabe sabrani su stihovi najvećeg afričkog pesnika, mislioca i humaniste Leopolda Sedara Sengora (1906–2001), člana Francuske akademije i predsednika Senegala od 1960. do 1980. Priređivač Vesna Cakeljić upotpunila je ovo pesničko delo predgovorom, kompletnom biografijom i bibliografijom, kao i opširnim rečnikom, koji čitaocu omogućava da potpunije doživi Sengorov univerzum.. „Kada u Africi umre starac, izgori biblioteka, rekao je malijski pripovedač Amadu Hampate Ba. Odlaskom afričkog velikana Leopolda Sedara Sengora, pesnika, mislioca, akademika, državnika, humaniste, buktinja nije utihnula u pepelu, već se sve više rasplamsava obasjavajući ceo svet. Danas smo svedoci sve većeg zanimanja za njegovo pesničko delo, za ulogu koju je odigrao u buđenju samosvesti crnačkog naroda, kao i za ’civilizaciju Univerzalnog’, pojam koji je smislio i dao mu sadržaj. Pobornik preplitanja civilizacija uzajamnim protkivanjem raznolikih kulturnih bogatstava, odnosno ’kulturne raznolikosti’, ugradio je svoju mudrost i predanu ljubav prema francuskom jeziku u pročelje vekovne Francuske akademije i u temelje jedne zajednice koja se grana na pet kontinenata, Međunarodne organizacije frankofonije. Bio je jedini francuski pisac XX veka koji nije prestajao da piše punih šest decenija. Samo je još Viktor Igo, njegov pesnički sabrat iz prethodnog stoleća, bio plodan u tako dugom periodu.“ (odlomak iz predgovora) Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/poezija/poznati-stranac-fernando-pesoa/33_1133_64546_1_0_0/item.jsp „Svi mi imamo dva života: istinski – koji snivamo u detinjstvu, I sanjamo i dalje, kao odrasli, kroz neku izmaglicu; Lažni – koji živimo u zajedništvu s drugima I koristimo u praktične svrhe, Onaj gde nas na kraju strpaju u neki sanduk.“ Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/vaskrslo-vreme-marsel-prust/33_345_64544_1_0_0/item.jsp U traganju za minulim vremenom 7 Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/nestala-albertina-marsel-prust/33_345_64543_1_0_0/item.jsp U traganju za minulim vremenom 6 "Da bi Albertinina smrt mogla da prekine moje patnje, trebalo bi da ju je onaj udarac ubio ne samo u Tureni nego i u meni. A ona nikad u meni nije bila življa. Da bi ušlo u vas, neko biće mora da poprimi oblik, da se povinuje okviru vremena; pokazujući nam se samo u nizu trenutaka, ono nikada nije moglo da nam pokaže više no samo po jedno svoje lice, da nam pruži samo po jednu svoju fotografiju. To je bez sumnje velika slabost bića, što se sastoji samo od prostog zbira trenutaka; a i velika snaga takođe: ono pripada sećanju, a sećanju jednog trenutka nepoznato je sve što se dogodilo potom... Da bih je prežalio, nije trebalo da zaboravim samo jednu, nego bezbrojne Albertine. Početi iznova s nekom drugom, sa stotinu drugih..." Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/zatocenica-marsel-prust/33_345_64542_1_0_0/item.jsp U traganju za minulim vremenom 5 Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/sodoma-i-gomora-marsel-prust/33_345_64541_1_0_0/item.jsp U traganju za minulim vremenom 4 "Uskoro, u jednom carstvu, Žena će imati Gomoru, a čovek Sodomu I gledajući se gnevno izdaleka, Ljudska će oba pola umreti..." Alfred de Vinji Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/oko-germantovih-marsel-prust/33_345_64540_1_0_0/item.jsp U traganju za minulim vremenom 3 "Mrtvih je kratak vek. U srcu nam, avaj, trag im čili brže Nego prah u grobu. I uz tužan osmeh bolno izvijenih usta vojvotkinja uperi u gđu d'Arpažon sanjalički pogled svojih svetlih, krasnih očiju. Počinjao sam ih poznavati, kao i njen glas, tako tromo razvučen, tako pun opore slasti. U tim očima i tom glasu otkrivao sam mnogo šta od prirode oko Kombrea. U izveštačenosti s kojom je taj glas na trenutke isticao nešto grubo narodsko bilo je, doduše mnogo čega: bilo je u tome i sasvim provincijalnog porekla jedne grane porodice Germant, koja je duže ostala vezana za svoj kraj, bila odvažnija, sirovija, izazovnija; pa navike istinski otmenog sveta, onih koji imaju duhu i znaju da otmenost nije u tome da se govori uspijajući, a i nečeg od plemića koji se radije bratime sa seljacima nego sa građanima; a sve su to bile osobine koje je gđi Germant njen položaj kraljice dopuštao da lakše ispolji..." Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/munje-zan-esnoz/33_345_64539_1_0_0/item.jsp Roman Munje, zajedno sa Ravelom i Trčanjem spada u trilogiju biografskih romana koje je Ešnoz nazvao „imaginarni životi“. To je „fikcija bez biografskih skrupula“, inspirisana životom Nikole Tesle. Svi mi volimo da znamo, ako je ikako mogućno, kada smo rođeni. Volimo da nam se jasno kaže u kom je trenutku krenula čitava priča s vazduhom, svetlošću, perspektivom, noćima i razočaranjima, sa zadovoljstvima i danima. Ako ništa drugo, taj nam broj služi kao početna odrednica, njoj zavaljujući znamo kad valja da slavimo sopstvene rođendane. Počev od tog detalja, možemo da formiramo sopstveno viđenje vremena, na čiji značaj jedva da treba podsećati: ogromna većina odluči i pristane da ga neprestano nosi uza sebe, izdeljeno na manje-više vidljive, katkad čak svetlucave brojke, koje kaišem vezujemo za zglob, češće za levi nego za desni. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/ravel-zan-esnoz/33_345_64538_1_0_0/item.jsp Roman Ravel, zajedno sa Munjama i Trčanjem, spada u trilogiju biografskih romana koje je Ešnoz nazvao „imaginarni životi“. Autor u njemu rekonstruiše poslednjih deset godina života kompozitora Morisa Ravela. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/velika-zaseda-zorz-amado/33_345_64537_1_0_0/item.jsp oman Velika Zaseda, objavljen prvi put 1984, posle tridesetogodišnje pauze ponovo uvodi u prostor našeg jezika pisca koji je u književnosti svoje zemlje prisutan već više od pola stoleća.Svet Amadove proze omeđen je granicama njegovog zavičaja, države Baije, smeštene na brazilskom severoistoku, između Atlantske obale i tropskih prašuma u unutrašnjosti. U tom žarkom podneblju punom kontrasta, gde se plodne rečne doline graniče sa pustarama, smenjuju se suše i poplave, epidemije i karnevali, mešaju se rase i nacije, religije i običaji, stvarajući jednu novu, jedinstvenu i osobenu „melesku“ i sinkretičku kulturu koja je u magijskom realizmu Žoržea Amada našla svoj autentični izraz.Amadovo pripovedačko umeće, njegov sočan i slikovit jezik, koji se često opire gramatici portugalskog jezika, kao i duboki humanizam, dostigli su u ovom romanu svoj puni izraz. Velika Zaseda dokaz je Amadove stvaralačke zrelosti, koja ga s pravom svrstava u red najvećih pisaca Južne Amerike. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/ruske-noci-vladimir-odojevski/33_345_64536_1_0_0/item.jsp „Pisac Ruskih noći je, bez sumnje, išao svojim posebnim putem, drugačijim i od zapad-njačkog i od slovenofilskog. Sa slovenofilima ga je istinski povezivalo samo jedno: romantičarski karakter njegove koncepcije istorije. Iza njegovih proročanstava o Rusiji, iza snažne apologije ruske misli i osnova ruskog života, stajala je uzvišena istina snova, a malo šta je rečeno o savremenoj istinskoj stvarnosti. V. Odojevski je svoje snove poistovetio sa stvarnošću. Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.” J. A. Majmin Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/pornografija-vitold-gombrovic/33_345_64535_1_0_0/item.jsp Poljska u vreme nacističke okupacije, jake erotske teme, devijantne scene, neočekivani obrti, iskvarenosti čoveka u samoj srži, koja iznenađuje i samog pojedinca. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/stakleno-zvono-silvija-plat/33_345_64534_1_0_0/item.jsp Roman koji je pred čitaocem doslovno ponavlja biografiju autora, u tolikoj meri da ga je, strepeći od reagovanja opisanih ličnosti, Silvija Plat objavila (1963) pod pseudonimom Viktorija Luka. Novinski kritičari upravo su pisali prve, šture i ne previše oduševljene prikaze Staklenog zvona (knjiga je izišla iz štampe sredinom januara), ne znajući da su mlada pesnikinja od koje se mnogo očekuje Silvija Plat i nova američka romansijerka Viktorija Luka jedna te ista osoba, a već 11. februara te 1963. Silvija Plat izvršila je samoubistvo. Nema nikave sumnje da je osećanje otuđenosti i neprilagođenosti prožimalo čitavu njenu ličnost. I zaista iz perspektive glavne junakinje romana Stakleno zvono svet izgleda kao jedna prividno funkcionalna i dobro organizovana, ali ipak ludnica, koja vrvi od lažnih vrednosti i na koju istančani senzibilitet ne nalazi dovoljno razloga da pristane. Naprotiv, ima puno opravdanja da pred haotičnom stvarnošću pobegne u bolest i tišinu ispod staklenog zvona. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/majusni-zivoti-pjer-mison/33_345_64532_1_0_0/item.jsp Majušni životi su niz pripovedaka o osobama koje su naratoru bile bliske u detinjstvu, ili koje je upoznao tokom svog lutalačkog života. Priče imaju autobiografsku osnovu, ali nisu ispovest, već istraživanje na temu spisateljske sudbine. Kuriozitet ovog dela je u tome što Mišon pripoveda o običnim, naizgled beznačajnim ličnostima, ali složenošću izraza i bogatstvom leksike oživljava svoje junake dajući im osobeno mesto i značaj u umetničkoj stvarnosti. Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/zar-je-to-covek-primo-levi/33_345_64531_1_0_0/item.jsp „Jevrejin sam postao u Aušvicu. Svest da se osećam drugačijim mi je nametnuta. Neko je bez ikakvog razloga odlučio da sam ja drugačiji i inferioran. Kao prirodan odgovor na to, ja sam svih tih godina osećao da sam drugačiji i superioran.“ To iskustvo ga je na kraju odvelo u ateizam: „Postoji Aušvic, dakle ne postoji Bog“.– Primo Levi Domaća Knjižara http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/periodni-sistem-primo-levi/33_345_64530_1_0_0/item.jsp Azot, ugljenik, vodonik, zlato, arsenik... dvadeset jedan hemijski element u naslovima priča u ovoj knjizi, dvadeset jedno poglavlje jedne autobiografije koja po svojoj senzibilnosti i sklopu prati složenu nit lične i kolektivne priče, uranjajući korene u mračno i nepoznato svojstvo materije, pripovedajući priče jednog zanata „koji je zapravo poseban slučaj, jedna teža verzija zanata življenja“. To je velika mala igra koja vešto prepliće posmatranje, sećanje, pisanje: tako se pojavljuju slike odrastanja i sazrevanja u godinama fašizma, a zatim slede dramatične slike rata, slike iz života jednog čoveka koji, našavši se u konkretnom svetu svoje profesije, uči da razume stvari i ljude, da se odredi prema svetu oko sebe, da zauzme stav, da ukrsti koplje s ironijom i autoironijom. Ova knjiga je prava De rerum natura metafora postojanja, koja nam sa svakom svojom stranicom otkriva neobične trenutke, padove i nepredviđene uspehe iz jednog života. U ovoj knjizi nema ničeg nepotrebnog, sve je u njoj suštinski neophodno, čudesno čisto. Domaća Knjižara