A u d i o

Šta biste stavili pozadi, na korice vašeg života?

– Ništa. Blank page.

– Zašto?

– Zato što prazna stranica, bez boje i mirisa, ne korespondira sa ostalim Ijudima, tj. koricama. Dijalog ne postoji, to je sasvim jasno.

– Zašto „Metro“?

– Zbog sitnih zabluda. Mislili smo da je podzemlje dole, tako smo i voleli svoj grad. Neko je izmislio taj redosled: upoznaćeš grad ako upoznaš podzemlje. Zlo nije tamo, gore je na površini. Trebalo je da izgradimo metro da shvatimo kako dole nema ničega.

– Metro još nije izgrađen.

– Gde?

– Pa, u našem gradu.

– Mi govorimo o pogrešnim gradovima.



V i d e o
KRUPNO: LICE OŠIŠANOG ČOVEKA KOJl STOJI U UGLU VAGONA U METROU. RAŠIRITI DO SKP – NJEGOVE RUKE OKO VRATA, NEŠTO GA GUŠI. ČOVEK IZLAZI NA STANICI, BORI SE ZA VAZDUH. USTRČAVA UZ STEPENICE. NA POVRŠINI JE: GUŠENJE I DALJE. PORED NJEGA PROLEĆE GRAD, DEČAK SA SLIKARSKIM PRIBOROM, MANEKENKA, DOKTOR, GLUMICA, ROKER SA DEVOJKOM I OSTALI ANONIMNI VLASNICI DUHOVNIH BUTIKA. ČOVEK SE GUŠI. CHROMA KEY PROJEKCIJA: ČOVEK SE RUKAMA BRANI OD GRADA. REZ NA T – ČOVEK SA KRILIMA MAŠE NA VRHU JEDNOG OBLAKODERA.

br. str.: 162
povez: broširan
Format: 21 cm
Pismo: latinica