Delo je, naime, zamišljeno kao rijaliti šou, ali u koncentracionom logoru. Logoraši tj. učesnici, maltretirani od strane bezumnih plaćenika-kapoa, okruženi su bodljikavom žicom i kamerama dok producenti trljaju ruke, i o njihovim sudbinama odlučuju ,,dragi gledaoci". Shodno pravilima koncentracionog logora oni nemaju ime pa će tako glavna junakinja romana umesto Panonika nositi ime CKZ114. Šifra i brojke umesto imena jesu potiranje identiteta - ličnost više nije ličnost do šifra i broj, igračka u rukama organizatora i gledalaca, puko sredstvo manipulacije u ime mediokritetske zabave.
Na vešto stilizovanu pozornicu u romanu Sumporna kiselina Ameli Notomb smešta svoje junake - logoraše koji će odigrati grotesknu predstavu u ime svih jeftinih zabava koje su svoj vrhunac doživele sa tzv. rijaliti šouima. Pozornica je u literaturi često postavljana kako bi se omogućilo da se nešto odigra što u stvarnosti nije moguće - da se omogući slobodna igra, igra duha koji nije sputan zabranama. U ovom romanu imaćemo negativnu pozornicu na kojoj se odigrava baš ono što se odigrava u stvarnosti, ali naizgled u ekstremnoj varijanti.

Povez: BROŠ , Format: A5, Broj strana: 133