Pobunjeni duhovi, treća Džubranova knjiga na arapskom, sastoji se iz četiri priče. Prva je osuda prisilnih brakova; druga pripoveda o osobama nepravedno osuđenim na smrt (mladić koji u stanju legitimne odbrane ubija oficira, neverna žena i stari sluga); treća o dvoje mladih koji se vole ali postaju žrtve društvenih konvencija; i četvrta o iskušeniku, izbačenom iz manastira koga prihvataju jedna majka i njena ćerka.
Ova svojevrsna odbrana principa evanđeoskog hrišćanstva nije naišla na dobar prijem ni kod vrha maronitske crkve u Libanu, ni kod Visoke porte u Istanbulu.
Vrh maronitske crkve zapretio mu je ekskomunikacijom. Kada ga je predstavnik patrijarha maronitske crkve zamolio da uništi Pobunjene duhove i odrekne se ideja koje u ovoj knjizi izlaže, Džubran mu je odgovorio: "Ne iznenađuje me što ste mi to rekli. Što se tiče mog odgovora, dozvolite mi da vam kažem da sam daleko od toga da se povučem i da ću uskoro završiti pisanje jedne nove knjige, Slomljenih krila. Nadam se da ćete je čitati i Vi i njegova Preuzvišenost patrijarh i da će vas ona inspirisati da reformišete vašu crkvu."
Iako je samo dvesta primeraka Pobunjenih duhova ušlo u Siriju 1910. godine, otomanske vlasti su naredile da se oni spale na javnom trgu u Bejrutu.

Format: 17 cm
Broj strana: 139