Bogato opremljena ilustracijama slikarke Slobodanke Rakić Šefer, knjiga već pri prvom susretu pobuđuje našu pažnju. U pitanju je roman Arlete Senkan, pisan laganim, lepršavim stilom. Pisan u vidu dnevnika, „sveske zaborava“, donosi nam razmišljanja i zapažanja jedne mlade devojke dok boravi u Normandiji. Možda je put na koji je pošla – put tuge, odrastanja, sazrevanja jednog mladog bića? Možda je to pokušaj da prebrodi sve nesporazume i boli iz detinjstva, možda je to način da oprosti ocu i ugleda se na majku, ili način da najzad samoj sebi postane dovoljna – jer je jedino tad zadovoljna? Dok pakuje kofere i odlazi iz hotelske sobe, mlada duša shvata da joj je jedini put u borbi. Borbi sa svetom, sa samom sobom. Jer jedino će tako sazreti. Jedino tako postati žena, živeti i uživati u svakom novom danu, slobodna i rasterećena. Možda će uspeti. Možda će sazreti, odrasti? Ali da li čovek može da odraste dokle god traju odjeci detinjstva u njemu? Može li čovek ikad da ozdravi od detinjstva?

povez: broš, broj strana 91